Т. Н. Цветковић је љубав према свом граду посебно показао покренувши 1981. године књижевну манифестацију «Конфинови дани хумора». Имао је свесрдну помоћ Савеза јеврејских општина Југославије, Скупштине општине Лесковац, Републичке заједнице културе, Народног музеја и Културно-просветне заједнице Лесковац.
Ти први «Конфинови дани хумора» одржавали су се од 22. до 26. јуна 1981, а судионици су били све људи од пера и пријатељи, Лесковчани, Београђани и пријатељи из других градова Југославије. Жака Конфина већ 6 година није био међу нама. О њему су говорили или писали др Сергије Димитријевић, др Владимир Михајловић, Добривоје Каписазовић, Јован В. Јовановић, Фадил Хаџић из Загреба, Бранко Ћопић, Ерих Кош и други, а од стране Савеза председник Савеза др Лавослав Каделбург, Еуген Вербер, глумац, преводилац и велики познавалац историје и културе Јевреја и књижевник Иван Ивањи. Већ су у априлском броју «Јеврејског прегледа» читаоци били обавештени да је одржано неколико припремних састанака на којима се разговарало о облику свечаности у Ласковцу. Оформљен је Одбор за прославу у који је ушло више прегалаца из Лесковца и Београда.
Колико ентузијазма, рада, ангажмана! Академија поводом годишњице рођења др Жака Конфина, изложба карикатура, «кутак» у Народном музеју посвећен Жаку Конфину, наступи хорова «Браћа Барух» и лесковачког Камерног хора, представа Народног позоришта «Стерија» из Вршца, гостовање опере Народног позоришта из Београда. У уређењу програма један од главних носилаца је Томислав Н. Цветковић.
А онда је требало да прође десет година да би се организовао нови сусрет у сарадњи Фонда за културу Лесковац и Савеза јеврејских општина Југославије. Други «Конфинови дани хумора» одржани су 25. и 26. јуна 1991. године. И опет велику радост и терет организације носи Тома. Након низа припремних састанака у Лесковцу и у Савезу у Београду, поново је начињен богат програм. Отворена је изложба посвећена делу Жака Конфина, приказани фрагменти из драмског репертоара и из прозе Жака Конфина, свирао је др Андреја Прегер, а значајан део посвећен је разговорима о хумору и сатири у делу Жака Конфина као и о савременом тренутку хумора и сатире. Импонзантан скуп учесника: др Лавослав Каделбург, Иван Ивањи, Саша Хаџи-Танчић, Фадил Хаџић, Давид Албахари, Еуген Вербер, Слободан Новаковић, Петар Лазић, Александар Баљак, Владимир Јовичевић ЈОВ, Александар Васић, Вук Глигоријевић, Тимошенко Милосављевић, Миодраг Стојановић, Миодраг Величковић, сатиричари “Јежа”, “Сатирикона”, “Данге”. Учесници скупа су и Ана Шомло, Александар Тишма и Филип Давид. Донесен је прекрасан закључак о хумору Жака Конфина: то је онај исцељујући хумор који не вређа, благ је, али истовремено има убојиту оштрицу против неморала било које врсте – непоштења, бирократије, нечовечности и кроз смех шиба људске мане.
Те године Томислав Н. Цветковић је, у име Културно-просветне заједнице Лесковца покренуо иницијативу да се установи награда за стваралаштво «Др Жак Конфино»
И од тада се «Конфинови дани хумора» узастопно одржавају пет година.
Трећи «Конфинови дани хумора» одржани су у једном дану, 24. јуна 1992. уз 100-годишњицу рођења Жака Конфина. У галерији позоришта отворена је изложба карикатура Миодрага Стојановића и Миодрага Величковића. О делу Жака Конфина говорили су Симха Кабиљо Шутић, мр Марко Недић, Давид Албахари, Саша Хаџи-Танчић. Николај Тимченко, Томислав Н. Цветковић и Драгомир Милосављевић, а Предраг Ејдус је извео монодраму.
Следеће године четврти «Конфинови дани хумора», осим изложбе, трајали су један дан, 9. јули 1993. Аутор изложбе «Сефардска књижевност, издаваштво и публицистика на територији бивше Југославије» Милица Михаиловић, управница Музеја нагласила је да, због ратне ситуације у земљи, на изложби није представљено стваралаштво Сарајева.
Приказан је часопис «Освит» број 7/8 са текстовима прошлогодишњег скупа о Жаку Конфину. О валоризацији књижевне баштине говорио је главни уредник часописа Саша Хаџи Танчић, а књижевник Томислав Н. Цветковић је окупио књижевнике из Лесковца, Београда, Ниша, Власотинца и Новог Сада на књижевно вече. Приређен је и концерт јеврејске музике и староградских песама у Јевреја и Срба уз групе «Хулијот» из Београда и лесковачког «Рузмарина». Наступила је у драмском делу глумица Весна Латингер и кантауторка Радмила Стевановић, садашња Парижанка из Лесковца. О Жаку Конфино говорио је предани организатор, књижевник Томислав Н. Цветковић.
У октобру, 28. и 29. 1994. одржани су пети «Конфинови дани хумора» који на примерен начин чувају сећање и омогућавају да се дело Жака Конфина и даље изучава и вреднује. Отворена је изложба карикатура, разговарало се о делу Жака Конфина (Симха Кабиљо, Слободанка Пековић, др Милан Ранковић, др Никола Цветковић, Саша Хаџи Танчић, Драгомир Милосављевић и Драгојла Цветковић). Одржано је вече хумора и сатире, приказана је представа «Плагијат», прво послератно извођење овог Конфиновог дела. Посебно је било занимљиво вече сефардске музике и књижевности.
Крајем 1994. Томислав Н. Цветковић иницира, у оквиру ТВ емисије «Људи говоре», снимање Сећања на др Жака Конфина (1892 – 1975) у сарадњи са Јеврејским историјским музејом из Београда. Емисија је реализована почетком следеће године. Гледаоци су имали прилику да чују изванредне прилоге врсних познавалаца Конфиновог дела које је сведочило о везаној српско-јеврејској судбини у подручју које Конфиново дело обрађује.
Последњи «Конфинови дани хумора и сатире» одржани су 24. и 25. новембра 1995. године. Организован је Округли сто о Жаку Кофину. О њему говоре др Петар Волк, мр Марко Недић, Живојин Тасић, мр Симха Кабиљо Шутић, Саша Хаџи Танчић. Уприличене су промоције књига др Петра Волка и др Михаила Видаковића, монодраме изводе Вида Тодић, Јелисавета Саблић, Маја Димитријевић, Ружица Сокић. Отворена је изложба карикатура Новице Коцића. На вечери хумора, сатире и афоризама учествују најбољи сатиричари у земљи.
Томислава Н. Цветковића упознала сам 2005. године када је дошао у Савез како би по трећи пут, после неколико година паузе, покренуо «Конфинове дане хумора» у Лесковцу. А хтео је завршити још један посао: уредити у Народном музеју у Лесковцу, кући Боре Димитријевића – Пиксле, посебну Меморијалну собу Жака Конфина. Јер СЈОЈ и Јеврејски историјски музеј у Београду уступили су Народном музеју заоставштину Жака Конфина чија је заслуга за развитак његовог родног Лесковца изузетно значајна.
Тома је у простор наше читаонице, где је уприличен састанак, унео раздраганост и весеље. Имао је огромну енергију и жељу да подигне неку врсту споменика човеку који је многим делима задужио свој родни град и домовину. Томислав је овом приликом рекао да др Жаку Конфину придаје значај Боре Станковића за Врање, јер је исто тако Лесковац овековечен у Конфиновом делу. Али, нажалост, није више било довољно снаге и воље, ни довољно средстава да се сусрети наставе, није више било ни оних писаца, заљубљеника у Конфинове ретке, бардова наше писане речи тог времена.
Из свега предоченог поновно се можемо уверити да постоје и да међу нама живе, иако их често на време не примећујемо, готово незаменљиви људи. Они, сваки на свој начин, обележавају епоху у којој су провели свој век и дају јој специфичан знак. Томислав Н. Цветковић је био управо такав човек, који је своју средину задужио огромним ентузијазмом и прегалаштвом, настојећи да свој завичај оплемени и обогати најразноврснијим културним садржајима.
Једнако тако Цветковић је задужио и јеврејску заједницу. Као потомак оних својих предака, који су пре више векова прихватили прогнане Јевреје и пружили им уточиште и гостопримство, и Томислав Н. Цветковић, као велики пријатељ Јевреја, наставља најбоље традиције српског народа и српске културе те развија све облике културне сарадње које је било могуће реализовати у релативно оскудним материјалним оквирима. Наша заједница је одласком овог доброг и драгоценог човека претрпела велик и ненадокнадив губитак. Много ће времена протећи док се опет не појави један такав прегалац и посленик који је и у најтежим условима стремио највишим циљевима. Морамо се потрудити да на ваљан начин сачувамо успомену на овог уистину незаменљивог а више него скромног човека. Нека му је вечна слава сад кад се придружио свом старом пријатељу Жаку Конфину.
Бранка Џидић, архивиста Јеврејског историјског музеја у Београду