У организацији СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ – академијског Одбора за српско питање, 1. и 2. јуна 2021. одржан је научни скуп под називом Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији. На свечаном отварању научног скупа, уводне говоре одржали су госпођа Маја Гојковић, министарка културе и информисања Републике Србије, председник САНУ, академик др Владимир Костић, и дописни члан САНУ, председник Одбора, др Драган Војводић. На Скупу је учествовало 39 научника и стручњака Универзитета у Београду, Универзитета у Приштини и Косовској Митровици, Универзитета у Крагујевцу, Републичког и Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Балканолошког, Византолошког, Археолошког Института САНУ, Института за српски језик САНУ, Института за међународну политику и привреду, Етнографског музеја у Београду, затим архимандрит – игуман манастира Дечани, представник Епархије рашко – призренске СПЦ, протојереј – ставрофор Митрополије црногорско – приморске, као и саветник Министарства културе и информисања РС.
На позив организатора, на овом изузетном научном скупу учествовала је и директорка нашег Јеврејског историјског музеја, Војислава Радовановић, етнолог – антрополог, музејски саветник. Наиме, без обзира на веома јасно тематско одређење, на иницијативу организатора у програм Научног скупа уврштен је реферат на тему Јеврејско културно наслеђе у Србији, на целој територији, у општем смислу. У складу са таквим ширим приступом, Војислава Радовановић је говорила о Јеврејском музејском наслеђу у Србији, а колега из Завода за заштиту споменика Републике Србије, др Ненад Лајбеншпергер, историчар, говорио је о Јеврејском споменичком наслеђу у Србији.
Војислава Радовановић и др Ненад Лајбеншпергер су врло успешно уклопили своја два тематски повезана реферата, дајући сажет, фактографски, али јасан и темељан приказ јеврејског културног наслеђа целе Србије. Њихова излагања праћена су сложеном и богатом видео – презентацијом, коју је за обоје приредио др Лајбеншпергер. Прво је говорила Војислава Радовановић о начину на који су формиране збирке Јеврејског историјског музеја – од којих су две јединствене у Србији (Јудаика и Стара и ретка књига) – као и о времену настанка и пореклу предмета, а затим се у логичком следу надовезао Ненад Лајбеншпергер, говорећи о споменичким објектима – синагогама, јеврејским гробљима и меморијалима.
Поштујући епидемијске мере заштите, публика је имала одређен распоред седења у свечаној сали САНУ у којој је одржаван скуп, али је зато цео скуп уживо емитован преко интернета (линк је био унапред наведен у програму).
Организациони одбор САНУ планира да објави и Зборник реферата са овог научног скупа, о чему ћемо бити обавештени.